Tržište nekretnina u Srbiji: promet dostigao 4,2 milijarde evra u prvoj polovini 2026.

Tržište nekretnina u Srbiji nastavilo je da raste u prvoj polovini 2026. godine. Prema najnovijim podacima Republičkog geodetskog zavoda, ukupna vrednost prometa dostigla je 4,2 milijarde evra, što je za 10,1% više nego u istom periodu prošle godine. Istovremeno, broj kupoprodajnih ugovora ostao je gotovo nepromenjen, a stanovi su zadržali najveće učešće u ukupnoj vrednosti tržišta.

Podaci pokazuju da rast vrednosti tržišta nije praćen podjednakim povećanjem broja transakcija. Ova razlika posebno je izražena kod stanova, gde je zabeležen rast vrednosti prometa uz istovremeno smanjenje broja zaključenih ugovora.

Vrednost tržišta porasla za 10,1%, broj kupoprodaja gotovo nepromenjen

Tokom prvih šest meseci 2026. godine u Srbiji su zaključena ukupno 61.343 kupoprodajna ugovora, što predstavlja povećanje od svega 0,2% u odnosu na prvo polugodište 2025. godine.

Sa druge strane, ukupna vrednost tržišta povećana je za 10,1%, dostigavši 4,2 milijarde evra.

Razlika između kretanja broja ugovora i ukupne vrednosti prometa ukazuje na to da se tržišna aktivnost ne može posmatrati samo kroz broj realizovanih kupoprodaja. Na ukupnu vrednost tržišta utiču i cene prometovanih nekretnina, njihova struktura, lokacija i vrednost pojedinačnih transakcija.

Stanovi čine 61% ukupne vrednosti tržišta nekretnina

Najveći deo novca na tržištu nepokretnosti i dalje se izdvaja za kupovinu stanova.

Prema podacima RGZ-a, tokom prvog polugodišta 2026. godine vrednost prometa stanova iznosila je približno 2,5 milijardi evra, odnosno 61% ukupne vrednosti tržišta.

U odnosu na isti period prethodne godine, vrednost tržišta stanova povećana je za 11,4%, dok je broj kupoprodajnih ugovora smanjen za 1,9%.

Ovakav odnos pokazuje da povećanje vrednosti prometa ne mora istovremeno da znači i povećanje broja prodatih nekretnina.

Pored stanova, značajan deo ukupne vrednosti tržišta čine i druge kategorije nepokretnosti:

• Kuće: 328 miliona evra, odnosno 8% tržišta.
• Građevinsko zemljište: 282,8 miliona evra ili 7%.
• Poslovni prostor: 212,9 miliona evra ili 5%.
• Poljoprivredno zemljište: 125,6 miliona evra ili 3%.

Stanovi tako ostaju dominantna kategorija na tržištu nepokretnosti u Srbiji.

Beograd učestvuje sa 55% u vrednosti prodatih stanova

Beograd je i tokom prvog polugodišta 2026. godine imao najveće učešće u ukupnoj vrednosti prometa stanova u Srbiji.

Prema izveštaju RGZ-a, 55% ukupne vrednosti prometovanih stanova ostvareno je na teritoriji Grada Beograda.

Glavni grad prednjači i u drugim segmentima tržišta. Njegovo učešće u ukupnoj vrednosti prometa garažnih prostora iznosilo je 68%, poslovnih prostora 51%, a građevinskog zemljišta 50%.

Sa druge strane, Vojvodina ima najveće učešće u vrednosti prometa poljoprivrednog zemljišta, sa 69%, kao i kuća sa 43% i vikendica sa 57%.

Ovi podaci pokazuju značajne regionalne razlike u strukturi tržišta nepokretnosti.

Dok Beograd ima najveće učešće u vrednosti prodatih stanova i poslovnih prostora, u Vojvodini je izraženiji promet drugih vrsta nepokretnosti, prvenstveno poljoprivrednog zemljišta.

Za detaljniji pregled ponude pogledajte aktuelne oglase za prodaju stanova u Beogradu.

Rast vrednosti poslovnih prostora i garaža

Pored tržišta stanova, tokom prvog polugodišta 2026. godine zabeležene su značajne promene i u drugim segmentima tržišta nepokretnosti.

Najveći procentualni rast vrednosti prometa među kategorijama navedenim u izveštaju ostvarili su poslovni prostori, čija je ukupna vrednost prometa povećana za 30%. Istovremeno, broj kupoprodajnih ugovora porastao je za 6,4%.

Vrednost tržišta garažnih prostora povećana je za 16,8%, uz rast broja ugovora od 9,6%.

Kod građevinskog zemljišta zabeležen je rast broja kupoprodaja od 14,9%, dok je vrednost prometa povećana za 3,2%.

Tržište kuća ostvarilo je rast vrednosti od 7,5%, ali je broj ugovora smanjen za 2,2%.

Slična razlika zabeležena je i kod poljoprivrednog zemljišta, gde je vrednost prometa porasla za 18,8%, uprkos smanjenju broja ugovora od 14,1%.

Ovi pokazatelji potvrđuju da se pojedini segmenti tržišta kreću različitim intenzitetom, zbog čega je važno analizirati svaku kategoriju nepokretnosti zasebno.

Svaki treći stan kupljen uz učešće stambenog kredita

Kreditno finansiranje nastavilo je da ima značajnu ulogu na tržištu stanova.

Tokom prvog polugodišta 2026. godine kreditno plaćanje evidentirano je u 14% svih ugovora o prometu nepokretnosti, što predstavlja povećanje od jednog procentnog poena u odnosu na isti period prethodne godine.

Međutim, kada se posmatra isključivo kupovina stanova, učešće kreditnog finansiranja znatno je veće.

Prema podacima RGZ-a, 33% kupoprodajnih ugovora za stanove realizovano je uz učešće kredita, što je za tri procentna poena više nego u prvom polugodištu 2025. godine.

To znači da je približno svaki treći stan kupljen uz pomoć kreditnih sredstava.

Za kupce koji razmatraju ovaj način finansiranja pripremili smo i detaljan vodič kako do stana putem stambenog kredita, sa informacijama o proceduri i najvažnijim koracima prilikom kupovine.

Najskuplji stan prodat za 2,6 miliona evra

Prvu polovinu 2026. godine obeležile su i pojedinačne kupoprodaje nekretnina sa izuzetno visokim cenama.

Prema izveštaju RGZ-a, najskuplji stan u Srbiji prodat je na teritoriji beogradske opštine Stari grad, za 2,6 miliona evra.

U istoj transakciji zabeležena je i najviša cena kvadratnog metra stana u posmatranom periodu, koja je iznosila 12.000 evra po kvadratu.

Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 2,1 milion evra, dok je najskuplje garažno mesto, na Starom gradu, plaćeno 77.000 evra.

Važno je napomenuti da se radi o pojedinačnim rekordnim transakcijama, koje nisu reprezentativne za prosečne cene nekretnina u Beogradu ili Srbiji.

Kolika je prosečna cena stana u Srbiji?

RGZ je tokom 2026. godine počeo da objavljuje i poseban izveštaj pod nazivom „Statistika cena nepokretnosti“, koji pruža detaljniji pregled ostvarenih cena na tržištu.

Prema podacima za prvo polugodište 2026. godine, prosečna cena prodatog stana u Srbiji iznosila je 100.157 evra, dok je prosečna cena prodate kuće bila 39.334 evra.

Ove podatke treba razlikovati od prosečnih cena po kvadratnom metru. Prosečna ukupna cena stana zavisi i od površine prometovanih nekretnina, zbog čega nije pogodna za neposredno poređenje cena između različitih gradova i lokacija.

Za takva poređenja korisniji su podaci o ostvarenim cenama po kvadratnom metru, koji omogućavaju precizniji uvid u lokalna tržišta.

Šta pokazuju podaci za prvo polugodište 2026. godine?

Prvih šest meseci 2026. godine obeležio je rast ukupne vrednosti tržišta nepokretnosti, dok je broj zaključenih kupoprodajnih ugovora ostao gotovo nepromenjen.

Stanovi su zadržali najveći udeo u ukupnoj vrednosti prometa, Beograd je nastavio da prednjači po vrednosti prometovanih stanova, a povećano je i učešće kreditnog finansiranja prilikom njihove kupovine.

Ipak, rast ukupne vrednosti tržišta ne treba automatski poistovećivati sa rastom cena svih nekretnina. Za potpuniju sliku potrebno je pratiti i kretanje prosečnih cena po kvadratnom metru, broj transakcija i promene na pojedinačnim lokalnim tržištima.

Izvor: Republički geodetski zavod